Jov

поглавље 23

A Jov odgovori i reče:
2 Još je tužnjava moja odmet? A nevolja je moja teža od uzdaha mojih.
3 O, kad bih znao kako bih našao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,
4 Da razložim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,
5 Da znam šta bi mi odgovorio, i razumem šta bi mi rekao.
6 Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.
7 Onde bi se pravedan čovek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.
8 Gle, ako podjem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;
9 Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.
10 Ali On zna put moj; kad me okuša, izaći ću kao zlato.
11 Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zadjoh.
12 Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; čuvao sam reči usta Njegovih više nego svoj užitak.
13 Ali kad On šta naumi, ko će Ga odvratiti? Šta duša Njegova zaželi, ono čini.
14 I izvršiće šta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.
15 Zato sam se uplašio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.
16 Bog je rastopio srce moje, Svemogući me je uplašio.
17 Što ne pogiboh pre mraka? I što ne sakri mrak ispred mene?