Jovanu

поглавље 16

Ovo vam kazah da se ne sablaznite.
2 Izgoniće vas iz zbornica; a doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini.
3 I ovo će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.
4 Nego vam ovo kazah kad dodje vreme da se opomenete ovog da vam ja kazah; a isprva ne kazah vam ovo, jer bejah s vama.
5 A sad idem k Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: Kuda ideš?
6 Nego što vam ovo kazah žalosti napuni se srce vaše.
7 Nego vam ja istinu govorim: bolje je za vas da ja idem; jer ako ja ne idem, utešitelj neće doći k vama; ako li idem, poslaću Ga k vama.
8 I kad On dodje pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud;
9 Za greh, dakle, što ne veruju mene;
10 A za pravdu što idem k Ocu svom; i više me nećete videti;
11 A za sud što je knez ovog sveta osudjen.
12 Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.
13 A kad dodje On, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti šta čuje, i javiće vam šta će biti unapred.
14 On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam:
15 Sve što ima Otac moje je; zato rekoh da će od mog uzeti, i javiti vam.
16 Još malo, i nećete me videti, i opet malo, pa ćete me videti: jer idem k Ocu.
17 A neki od učenika Njegovih rekoše medju sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me videti; i opet malo pa ćete me videti; i: Ja idem k ocu?
18 Govorahu, dakle: Šta je to što govori: Malo? Ne znamo šta govori.
19 A Isus razume da hteše da Ga zapitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete medju sobom što rekoh: Još malo i nećete me videti, i opet malo pa ćete me videti?
20 Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.
21 Žena kad radja trpi muku; jer dodje čas njen: ali kad rodi dete, više se ne opominje žalosti od radosti, jer se rodi čovek na svet.
22 Tako i vi, dakle, imate sad žalost; ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše, i vašu radost neće niko uzeti od vas;
23 I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam.
24 Dosle ne iskaste ništa u ime moje; ištite i primićete, da radost vaša bude ispunjena.
25 Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca.
26 U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas;
27 Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga izidjoh.
28 Izidjoh od Oca, i dodjoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu.
29 Rekoše Mu učenici Njegovi: Eto sad upravo govoriš, a priče nikakve ne govoriš.
30 Sad znamo da sve znaš, i ne treba Ti da Te ko pita. Po tome verujemo da si od Boga izišao.
31 Isus im odgovori: Zar sad verujete?
32 Evo ide čas, i već je nastao, da se razbegnete svaki na svoju stranu i mene samog ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.
33 Ovo vam kazah, da u meni mir imate. U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet.