поглавље 3

Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskog, poznajte poslanika i vladiku, kog mi priznajemo, Isusa Hrista,
2 Koji je veran Onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovom.
3 Jer Ovaj posta toliko dostojan veće časti od Mojsija, koliko veću od doma čast ima onaj koji ga je načinio.
4 Jer svaki dom treba neko da načini; a ko je sve stvorio ono je Bog.
5 I Mojsije dakle beše veran u svemu domu njegovom, kao sluga, za svedočanstvo onog što je trebalo da se govori.
6 Ali je Hristos kao sin u domu svom: kog smo dom mi, ako slobodu i slavu nade do kraja tvrdo održimo.
7 Zato, kao što govori Duh Sveti: Danas ako glas Njegov čujete,
8 Ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste u dane napasti u pustinji,
9 Gde me iskušaše očevi vaši, iskušaše me, i gledaše dela moja četrdeset godina.
10 Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: Jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše puteve moje;
11 Zato se zakleh u gnevu svom da neće ući u pokoj moj.
12 Gledajte, braćo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga Živoga;
13 Nego se utešavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prevare grehovne;
14 Jer postadosmo zajedničari Hristu, samo ako kako smo počeli u Njemu biti do kraja tvrdo održimo;
15 Dokle se govori: Danas, ako glas Njegov čujete, ne budite drvenastih srca, kao kad se progneviste.
16 Jer neki čuvši progneviše se, ali ne svi koji izidjoše iz Misira s Mojsijem.
17 A na koje mrzi četrdeset godina? Nije li na one koji sagrešiše, koji ostaviše kosti u pustinji?
18 A kojima se zakle da neće ući u pokoj Njegov, nego onima koji ne hteše da veruju?
19 I vidimo da ne mogoše ući za neverstvo.