0:00
0:00

поглавље 7

I reče Gospod Noju: Udji u kovčeg ti i sav dom tvoj; jer te nadjoh pravedna pred sobom ovog veka.
2 Uzmi sa sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve mužjaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje, mužjaka i ženku njegovu,
3 Takodje i od ptica nebeskih po sedam, mužjaka i ženku njegovu, da im se sačuva seme na zemlji.
4 Jer ću do sedam dana pustiti dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći, i istrebiću sa zemlje svako telo živo, koje sam stvorio.
5 I Noje učini sve što mu zapovedi Gospod.
6 A beše Noju šest stotina godina kad dodje potop na zemlju.
7 I udje Noje u kovčeg i sinovi njegovi i žena njegova i žene sinova njegovih s njim radi potopa.
8 Od životinja čistih i od životinja nečistih i od ptica i od svega što se miče po zemlji,
9 Udje k Noju u kovčeg po dvoje, muško i žensko, kao što beše Bog zapovedio Noju.
10 A u sedmi dan dodje potop na zemlju.
11 Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugog meseca, sedamnaesti dan toga meseca, taj dan razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske;
12 I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći.
13 Taj dan udje u kovčeg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i žena Nojeva i tri žene sinova njegovih s njima;
14 Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i šta se god miče po zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i šta god leti i ima krila,
15 Dodje k Noju u kovčeg po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša,
16 Muško i žensko od svakog tela udjoše, kao što beše Bog zapovedio Noju; pa Gospod zatvori za njim.
17 I bi potop na zemlji za četrdeset dana; i voda dodje i uze kovčeg, i podiže ga od zemlje.
18 I navali voda, i usta jako po zemlji, i kovčeg stade ploviti vodom.
19 I navaljivaše voda sve većma po zemlji, i pokri sva najviša brda što su pod celim nebom.
20 Petnaest lakata dodje voda iznad brda, pošto ih pokri.
21 Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi.
22 Sve što imaše dušu živu u nosu, sve što beše na suvom, pomre.
23 I istrebi se svako telo živo na zemlji, i ljudi i stoka i šta god gamiže i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i šta s njim beše u kovčegu.
24 I stajaše voda povrh zemlje sto pedeset dana.