поглавље 15

Tada pristupiše k Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći:
2 Zašto učenici tvoji prestupaju običaje starih? Jer ne umivaju ruke svoje kad hleb jedu.
3 A On odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za običaje svoje?
4 Jer Bog zapoveda govoreći: Poštuj oca i mater; i koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
5 A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: Prilog je čim bi ti ja mogao pomoći;
6 Može i da ne poštuje oca svog ili matere. I ukidoste zapovest Božju za običaje svoje.
7 Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:
8 Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene.
9 No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.
10 I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i razumite.
11 Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta izlazi iz usta ono pogani čoveka.
12 Tada pristupiše učenici Njegovi i rekoše Mu: Znaš li da fariseji čuvši tu reč sablazniše se?
13 A On odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.
14 Ostavite ih: oni su slepe vodje slepcima; a slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti.
15 A Petar odgovarajući reče Mu: Kaži nam priču ovu.
16 A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni?
17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se napolje?
18 A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka.
19 Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, kradje, lažna svedočanstva, hule na Boga.
20 I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.
21 I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske.
22 I gle, žena Hananejka izadje iz onih krajeva, i povika k Njemu govoreći: Pomiluj me Gospode sine Davidov! Moju kćer vrlo muči djavo.
23 A On joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici Njegovi moljahu Ga govoreći: Otpusti je, kako viče za nama.
24 A On odgovarajući reče: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjevog.
25 A ona pristupivši pokloni Mu se govoreći: Gospode pomozi mi!
26 A On odgovarajući reče: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti psima.
27 A ona reče: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.
28 Tada odgovori Isus, i reče joj: O ženo! Velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći njena od onog časa.
29 I otišavši Isus odande, dodje k moru galilejskom, i popevši se na goru, sede onde.
30 I pristupiše k Njemu ljudi mnogi koji imahu sa sobom hromih, slepih, nemih, uzetih i drugih mnogih, i položiše ih k nogama Isusovim, i isceli ih,
31 Tako da se narod divljaše, videći neme gde govore, uzete zdrave, hrome gde idu, i slepe gde gledaju; i hvališe Boga Izrailjevog.
32 A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam ih rad otpustiti gladne da ne oslabe na putu.
33 I rekoše Mu učenici Njegovi: Otkuda nam u pustinji toliki hleb da se nasiti toliki narod?
34 I reče im Isus: Koliko hlebova imate? A oni rekoše: Sedam, i malo ribice.
35 I zapovedi narodu da posedaju po zemlji.
36 I uzevši onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi, i dade učenicima svojim, a učenici narodu.
37 I jedoše svi, i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam kotarica punih.
38 A onih što su jeli beše četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.
39 I otpustivši narod udje u ladju, i dodje u okoline magdalske.