0:00
0:00

поглавље 23

1 Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
2 Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3 Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
4 Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.
5 A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim.
6 I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama,
7 I da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi!
8 A vi se ne zovite Ravi; jer je u vas jedan Ravi Hristos, a vi ste svi braća.
9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima.
10 Niti se zovite Učitelji; jer je u vas jedan učitelj Hristos.
11 A najveći izmedju vas da vam bude sluga.
12 Jer koji se podiže, poniziće se, a koji se ponižuje, podignuće se.
13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
14 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osudjeni.
15 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe.
16 Teško vama vodje slepe koji govorite: Ako se ko kune crkvom ništa je; a ako se ko kune zlatom crkvenim kriv je.
17 Budale slepe! Šta je veće, ili zlato, ili crkva koja zlato osveti.
18 I ako se ko kune oltarom ništa je to, a koji se kune darom koji je na njemu kriv je
19 Budale slepe! Šta je veće, ili dar, ili oltar koji dar osveti?
20 Koji se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu.
21 I koji se kune crkvom, kune se njom i Onim što živi u njoj.
22 I koji se kune nebom, kune se prestolom Božjim i Onim koji sedi na njemu.
23 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati.
24 Vodje slepe koji ocedjujete komarca a kamilu proždirete.
25 Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
26 Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
27 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.
28 Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
29 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika,
30 I govorite: Da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv proroka.
31 Tim samo svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.
32 I vi dopunite meru otaca svojih.
33 Zmije, porodi aspidini! Kako ćete pobeći od presude u oganj pakleni?
34 Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti a jedne biti po zbornicama svojim i goniti od grada do grada,
35 Da dodje na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednog do krvi Zarije sina Varahijinog, koga ubiste medju crkvom i oltarom.
36 Zaista vam kažem da će ovo sve doći na rod ovaj.
37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne hteste!
38 Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.
39 Jer vam kažem: Nećete mene videti odsele dok ne kažete: Blagoslovljen koji ide u ime Gospodnje.