Mateju

поглавље 27

A kad bi ujutru, učiniše veće svi glavari sveštenički i starešine narodne za Isusa da Ga pogube.
2 I svezavši Ga odvedoše, i predaše Ga Pontiju Pilatu, sudiji.
3 Tada videvši Juda izdajnik Njegov da Ga osudiše raskaja se, i vrati trideset srebrnika glavarima svešteničkim i starešinama
4 Govoreći: Ja sagreših što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš videti.
5 I bacivši srebrnike u crkvi izidje, i otide te se obesi.
6 A glavari sveštenički uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.
7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje gostima.
8 Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas.
9 Tada se izvrši šta je kazao prorok Jeremija govoreći: I uzeše trideset srebrnika, cenu cenjenoga koga su cenili sinovi Izrailjevi;
10 I dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi kaza Gospod.
11 A Isus stade pred sudijom, i zapita Ga sudija govoreći: Ti li si car judejski? A Isus reče mu: Ti kažeš.
12 I kad Ga tužahu glavari sveštenički i starešine, ništa ne odgovori.
13 Tada reče mi Pilat: Čuješ li šta na tebe svedoče?
14 I ne odgovori mu ni jednu reč tako da se sudija divljaše vrlo.
15 A o svakom prazniku pashe beše običaj u sudije da pusti narodu po jednog sužnja koga oni hoće.
16 A tada imahu znatnog sužnja po imenu Varava.
17 I kad se sabraše, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanog Hrista?
18 Jer znaše da su Ga iz zavisti predali.
19 A kad sedjaše u sudu, poruči mu žena njegova govoreći: Nemoj se ti ništa mešati u sud tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi.
20 A glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube.
21 A sudija odgovarajući reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu.
22 Reče im Pilat: A šta ću činiti s Isusom prozvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne.
23 Sudija pak reče: A kakvo je zlo učinio? A oni glasno povikaše govoreći: Da se razapne.
24 A kad vide Pilat da ništa ne pomaže nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovog pravednika: vi ćete videti.
25 I odgovarajući sav narod reče: Krv njegova na nas i na decu našu.
26 Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne.
27 Tada vojnici sudijini uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na Nj svu četu vojnika.
28 I svukavši Ga obukoše Mu skerletnu kabanicu.
29 I opletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i dadoše Mu trsku u desnicu; i kleknuvši na kolena pred Njim rugahu Mu se govoreći: Zdravo, care judejski!
30 I pljunuvši na Nj uzeše trsku i biše Ga po glavi.
31 I kad Mu se narugaše, svukoše s Njega kabanicu, i obukoše Ga u haljine Njegove, i povedoše Ga da Ga razapnu.
32 I izlazeći nadjoše čoveka iz Kirine po imenu Simona i nateraše ga da Mu ponese krst.
33 I došavši na mesto koje se zove Golgota, to jest kosturnica,
34 Dadoše Mu da pije sirće pomešano sa žuči, i okusivši ne hte da pije.
35 A kad Ga razapeše, razdeliše haljine Njegove bacivši kocke;
36 I sedjahu onde te Ga čuvahu.
37 I metnuše Mu više glave krivicu Njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.
38 Tada raspeše s Njime dva hajduka, jednog s desne a jednog s leve strane.
39 A koji prolažahu huljahu na Nj mašući glavama svojim.
40 I govoreći: Ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božji, sidji s krsta.
41 A tako i glavari sveštenički s književnicima i starešinama podsmevajući se govorahu:
42 Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izrailjev, neka sidje sad s krsta pa ćemo ga verovati.
43 On se uzdao u Boga: neka mu pomogne sad, ako mu je po volji, jer govoraše: Ja sam sin Božji.
44 Tako isto i hajduci razapeti s Njim rugahu Mu se.
45 A od šestog sata bi tama po svoj zemlji do sata devetog.
46 A oko devetog sata povika Isus glasno govoreći: Ili! Ili! Lama savahtani? To jest: Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?
47 A neki od onih što stajahu onde čuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju.
48 I odmah otrča jedan od njih te uze sundjer, i napuni octa, pa natače na trsku, te Ga pojaše.
49 A ostali govorahu: Stani da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne.
50 A Isus opet povika glasno i ispusti dušu.
51 I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade;
52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli;
53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, udjoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.
54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji.
55 I onde behu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile Mu.
56 Medju kojima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijina i mati sinova Zevedejevih.
57 A kad bi uveče, dodje čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takodje bio učenik Isusov.
58 Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za telo Isusovo. Tada Pilat zapovedi da mu dadu telo.
59 I uzevši Josif telo zavi Ga u platno čisto;
60 I metnu Ga u novi svoj grob što je bio isekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide.
61 A onde beše Marija Magdalina i druga Marija, i sedjahu prema grobu.
62 Sutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenički i fariseji kod Pilata,
63 I rekoše: Gospodaru! Mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: Posle tri dana ustaću.
64 Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećeg dana da ne dodju kako učenici njegovi noću i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: Usta iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.
65 Reče im Pilat: Evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate.
66 A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapečatiše kamen.